Пoст-панк је био популаран музички покрет крајем седамдесетих, проистекао из почетне експлозије панк рока средином поменуте декаде. Током првог таласа панка, између 1974. и 1978, бендови попут Sex Pistols, The Clash, The Ramones и The Damned почели су да изазивају тренутне стилове и конвенције рок музике огољавањем музичке структуре на неколико основних акорда и прогресијом с акцентом на брзини. Иако је сам панк ускоро добио препознатљив звук, неколико бендова почело је да експериментише с изазовнијим музичким структурама, темама текстова и самосвесним артистичким имиџом, задржавајући притом почетну иконографију панка.
Ramones - I Wanna Be Sedated (2:29)
Sex Pistols - Anarchy In The UK (3:30)
The Damned - Eloise (5:11)
Обично интровертнији, комплекснији, уметничкији и експерименталнији него класични панк рок, или поп-оријентисанији нови талас, пост-панк је поставио темеље алтернативног рока ширењем идеје о томе шта би панк и андерграунд музика требало да представља, укључивши елементе краут рока, јамајчанске даб музике, америчког фанка, студијског експериментисања и, чак, традиционално сушту супротност панку, прогресивни рок, у панк рок жанр. Пронашао је уточиште у независној сцени осамдесетих, и изнедрио неколико великих поджанрова, укључујући Shoegaze, Industrial, Gothic rock, Post-Hardcore, College Rock и Madchester. Ипак, највећи утицај пост-панка остаје у различитости звукова и стилова које је први користио, а од којих су се многи показали веома утицајним на каснију алтернативну рок сцену.
Ultravox - Dancing with Tears In My Eyes (4:11)
Buzzcocks - What Do I Get (2:57)
Echo & the Bunnymen - Killing Moon (5:46)
The Fall - Theme From: Sparta F. C. # 2 (3:49)
Joy Division - Decades (6:09)
Класични примери пост-панка су The Fall, Gang of Four, Orange Juice, Joy Division, Echo & the Bunnymen, Ultravox и Wire. Бендови као што су Crass и Throbbing Gristle појавили су се, такође, под окриљем пост-панка, заједно с неколико састава насталих на трагу традиционалних панк рок група: Magazine из Buzzcocks, на пример, или Public Image Ltd. из Секс Пистолса. Листа претходника пост-панк жанра могла би да садржи Television, Talking Heads и The Voidoids. Друге групе, као што је The Clash, остале су по природи панк, иако су инспирисале и биле инспирисане елементима пост-панк покрета.
Talking Heads - Road To Nowhere (4:20)
The Clash - Should I Stay Or Should I Go (3:09)
Gang of Four - To Hell with Poverty (4:57)
Throbbing Gristle - 20 Jazz Funk Greats (2:44)
Иначе, термин "пост-панк" први је употребио критичар Greil Marcus указавши на "британску пост-панк поп авангарду", 24. јула 1980. у чланку магазина Rolling Stone. Употребио је ту фразу за бендове као што су поменути Gang of Four, The Raincoats и Essential Logic, за које је написао да су били "обасјани тензијом, хумором и смислом за парадокс уникатним у актуелној поп музици".
Ramones - I Wanna Be Sedated (2:29)
Sex Pistols - Anarchy In The UK (3:30)
The Damned - Eloise (5:11)
Обично интровертнији, комплекснији, уметничкији и експерименталнији него класични панк рок, или поп-оријентисанији нови талас, пост-панк је поставио темеље алтернативног рока ширењем идеје о томе шта би панк и андерграунд музика требало да представља, укључивши елементе краут рока, јамајчанске даб музике, америчког фанка, студијског експериментисања и, чак, традиционално сушту супротност панку, прогресивни рок, у панк рок жанр. Пронашао је уточиште у независној сцени осамдесетих, и изнедрио неколико великих поджанрова, укључујући Shoegaze, Industrial, Gothic rock, Post-Hardcore, College Rock и Madchester. Ипак, највећи утицај пост-панка остаје у различитости звукова и стилова које је први користио, а од којих су се многи показали веома утицајним на каснију алтернативну рок сцену.
Ultravox - Dancing with Tears In My Eyes (4:11)
Buzzcocks - What Do I Get (2:57)
Echo & the Bunnymen - Killing Moon (5:46)
The Fall - Theme From: Sparta F. C. # 2 (3:49)
Joy Division - Decades (6:09)
Класични примери пост-панка су The Fall, Gang of Four, Orange Juice, Joy Division, Echo & the Bunnymen, Ultravox и Wire. Бендови као што су Crass и Throbbing Gristle појавили су се, такође, под окриљем пост-панка, заједно с неколико састава насталих на трагу традиционалних панк рок група: Magazine из Buzzcocks, на пример, или Public Image Ltd. из Секс Пистолса. Листа претходника пост-панк жанра могла би да садржи Television, Talking Heads и The Voidoids. Друге групе, као што је The Clash, остале су по природи панк, иако су инспирисале и биле инспирисане елементима пост-панк покрета.
Talking Heads - Road To Nowhere (4:20)
The Clash - Should I Stay Or Should I Go (3:09)
Gang of Four - To Hell with Poverty (4:57)
Throbbing Gristle - 20 Jazz Funk Greats (2:44)
Иначе, термин "пост-панк" први је употребио критичар Greil Marcus указавши на "британску пост-панк поп авангарду", 24. јула 1980. у чланку магазина Rolling Stone. Употребио је ту фразу за бендове као што су поменути Gang of Four, The Raincoats и Essential Logic, за које је написао да су били "обасјани тензијом, хумором и смислом за парадокс уникатним у актуелној поп музици".
Наставак у следећој емисији...
Пилот емисија 100 % Памучна синтетика
Цветковић Петар, 22. 6. 2007. (napisano tad)
Нема коментара:
Постави коментар